Soba profesorke Blake Lively

Dobila je sobu. Nije očekivala ovako nešto. Pomislila je " Ja sam sada nastavnica, moja soba mora biti mnogo bolja od onih od ucenika", ali nije bas ovoliko bolju ocekivala. Soba je bila savrsenstvo. Sve sto bi neko pozeleo, kao da se igrala barbika i napravila sve po svojoj volji. Pomislila je da je ovo sve sala ali sve je billo previse stvarno da bi se baktala tom cinjenicom. Odmah do vrata stajala je polica, cvrsta, izgledala je kao da je od celika, a odmah zatim je shvatila da moze da je podigne jednom rukom. Na polici se nalazio stoljnjak sa njenim omiljenim cvetovima - ruzama, to joj je za cas bilo sumnjivo ali onda pomisli: " Toliko ljudi na svetu voli ruze, definitivno slucajnost".
Odmah pored se nalazila druga polica na kojoj se nije nalazilo nista, ali i uprskos tome izgledala je dragoceno. Preko puta tih polica nalazio se ogroman bracni krevet a Blake ponovo pomisli: " Da nisu planirali jos nekoga da ubace, mozda kraljicu, princezu Dajanu? " nista joj nije bilo jasno. Krevet je izgledao kao u bajkama, svako ko je jednom bar gledao Zlatokosu(ili Trnovu ruzicu - ne znam koja je oduvek sam mesala xD) setio bi se tog kreveta kada je princ ljubi i budi iz dubokog sna...

Blake je bila veoma uzbudjenja i jedva je čekala da škola počne iako nije baš najbolje spremila predavanja mislila je, snaći će se, ionako će pričati mladjima od sebe. Nije znala ni ko su joj kolege - ništa. Kao da su je sa Marsa ubacili pravo u školu. Nije joj se to svidjalo, pa je krenula da istraži koga sve ima u školi...

Evo konačno ponovo u svojoj sobici, Blake je skoro uskočila u sobu i bacila se na krevet gde će dočekati početak novog dana, verovatno ovako, obučena i našminkana, neko bi rekao da nema pižamu, ali ne, samo je bila veoma umorna...

Naporan dan - našalila se Blake na svoj račun, znajući da je ceo dan provela u biblioteci. Ni sama ne zna kako joj je tako brzo vreme prošlo. Legla je na krevet i stavila lap top na svoja krila. Nije se javila roditeljima ni da je stigla, ali oni su ionako odavno prestali da brinu za nju. Sada je ona ta koja se brine za njih, pa im je poslala email:

Dragi mama i tata,

Stigla sam u Famous Town, sve je tako ogromno da ne mogu da vam opišem. Zaista sam zadovoljna ovim što vidim, a i deca mi se čine prilično ok. Slušaju na času, nadam se da će biti dobri djaci. No, to sada nije bitno, važno je da sam stigla. Kako ste vi? Mama, jesi li dobro, jel ti doktor odredio terapiju? Nadam se da ćeš ozdraviti. A tata, čuvaj mi je.

Voli vas vaša kćerka.

Nakon predavanja, Blake se vratila u svoju sobu, bila je umorna, pa se bacila na krevet i skoro u istom trenutku zaspala.

Srecna sto joj je dan protekao bolje nego sto je ocekivala vratila se u sobu sa osmehom na licu. Iz svog ormarcica izvadila je lap top kako bi posetila svoj omiljeni forum. Bila je zadovoljna sto se konacno sve sredilo - djaci rade domace i dobijaju odlicne ocene, dani joj prolaze opusteno... sve sto je prizeljkivala vec duze vreme..

Jutro je. Suncevi zraci polako stizu do Blakeinog kreveta i bude je. Jos jedan dan je poceo. Blake se obuce i odluci da se razbudi uz jednu slatku kafu.

Blake se vratila u sobu i srucila na krevet. " Sta je toliko zamorno u gledanju filmova" - pomisli i utonu u san.

Bilo joj je malo naprijatno,ali sta je tu je.Morala je da se obrati nekom za pomoc jer onaj decko nije planirao da izadje iz njene sobe.Kuc,kuc,culo se.Nadam se da je u sobi,pomisli B.

Blake zacu kucanje i probudi se. " Ph, ko me sad budi " - pospano je rekla.
Otvori vrata kad ugleda jednu od svojih ucenica.

Izvnitie nastavnice,da li biste mogli da podjete sa mnom do moje sobe.Znate imam mali problem.Jedan decko je usao kroz prozor kod mene u sobu i vez duze vreme ne moze da odvoji glavu od mog zida.Pa ako mozete sa mnom da mi pomognete,rekla je B.

"Kako ti ja mogu pomoci, devojcice" " Ajde da vidimo"

Hvala vam nastavnice.Pa znate vi ste stariji,nastavnica ste.Verovatno ce vas poslusati,rekla je B nesigurno i tada su dosli do njene sobe.

Mnogo joj se spavalo, udje u sobu, zakljuca vrata ususka se u krevet, pa utonu u dubok san.